Zamislite da svako jutro kada perete zube primetite krvave tragove na četkici. U početku to tumačite kao bezazlenu iritaciju, ali ovo upozorenje ne biste smeli da ignorišete. Paradentoza (paradontopatija), hronična upalna bolest tkiva koje drži zube, tiho napreduje, gotovo bez bola, sve dok posledice ne postanu ozbiljne i teško reverzibilne. Ona ne ugrožava samo vaš osmeh, već ima dokazane veze sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom i nizom drugih hroničnih stanja. Upravo zbog toga rano prepoznavanje i odgovarajuće lečenje nisu samo stvar estetike – već pitanje opšteg zdravlja.
Paradentoza (parodontopatija) je hronična infektivno-upalna bolest koja zahvata desni, periodontalni ligament, cement korena zuba i alveolarnu kost. Kada se ova tkiva oštete, zubi gube oslonac i postepeno postaju klimavi, što bez lečenja dovodi do njihovog ispadanja.
Reč je o jednom od najučestalijih hroničnih oboljenja savremenog čoveka. Prema naučnim radovima, procenjena prevalencija parodontopatije kod odraslih sa zubima iznosi oko 62%, dok teška forma oboljenja zahvata oko 23,6% odrasle populacije. Stariji ispitanici (65 godina i više) imaju posebno visoku stopu oboljevanja – čak 79,3%. Ovi podaci jasno govore da paradentoza nije retka pojava, već pravi javnozdravstveni problem globalnih razmera. (1)
Rana dijagnoza parodontopatije ključna je za uspešno lečenje, jer bolest najčešće napreduje bez intenzivnog bola. Upravo ta „tišina” čini je posebno opasnom. Stomatolog može paradentozu otkriti već na rutinskom pregledu merenjem dubine parodontalnih džepova sondom, analizom krvarenja pri sondriranju i rentgenskim snimcima koji otkrivaju resorpciju kosti.
Između dva stomatološka pregleda, vi sami možete biti prvi koji će primetiti rane znake: krvarenje desni dok perete zube ili koristite konac, crvenilo i otok desni, jak zadah koji ne prolazi ni nakon pranja zuba, te vizualno povlačenje desni i pojava osetljivosti na vrelo ili hladno. Ukoliko primetite bilo koji od ovih znakova, ne odlažite posetu stomatologu.
Parodontopatija je multifaktorijalna bolest, njen nastanak i napredovanje uslovljeni su kombinacijom mikrobioloških, genetskih, sistemskih i psihosocijalnih faktora.
Primarna uloga u nastanku paradentoze pripada subgingivalnom bakterijskom biofilmu – zubnom plaku koji se nagomilava na površini zuba i ispod linije desni. Kada se plak ne uklanja redovnom higijenom, mineralizuje se u kamenac (calculus), koji se ne može ukloniti četkicom. Kamenac dalje služi kao idealna podloga za nakupljanje još više bakterija i održava hroničnu iritaciju desni.
Bez redovnog i pravilnog pranja zuba, upotrebe konca i interdentalne četkice, plak se kontinuirano nakuplja. Mikroorganizmi u plaku produkuju toksine koji direktno oštećuju tkivo desni i pokreću imunološki odgovor koji, ako traje dugo, sam po sebi uništava parodontalna tkiva i kost.
Najvažniji bakterijski uzročnici parodontopatije su specifični patogeni: Porphyromonas gingivalis, Tannerella forsythia i Treponema denticola – zajedno poznati kao „crveni kompleks”. Bakterijski plak je primarna etiološka karika u nastanku periodontitisa, pri čemu bakterije pokreću imunološku reakciju koja, ako se ne kontroliše, uzrokuje destrukciju alveolarne kosti i gubitak vezivnog tkiva oko zuba. (2)
Naučni dokazi pokazuju da genetska predispozicija igra značajnu ulogu. Studija navodi da su polimorfizmi gena za interleukine IL-1A, IL-1B i IL-6 statistički značajno povezani s rizikom od razvoja periodontitisa. (3) Ovo objašnjava zašto neke osobe razvijaju tešku parodontopatiju i pored dobre oralne higijene, dok je drugi sa lošijim navikama ne dobijaju u istoj meri. Procenjuje se da genetski faktori mogu biti odgovorni za 30–50% varijabilnosti u ishodima bolesti.
Paradentoza nije izolovana pojava u ustima, ona je u dvosmernoj vezi s brojnim sistemskim bolestima. Istraživanje navodi da periodontitis zahvata oko 35–50% odraslih globalno i da ima dokazane sistemske efekte kroz mehanizme bakterijske translokacije, sistemske upale i imunološke disregulacije. Posebno je dobro dokumentovana veza s dijabetesom, kardiovaskularnim bolestima i reumatoidnim artritisom. Pušenje i dijabetes opisani su kao dva najjasnije definisana faktora rizika. (4)
Psihološki stres nije zanemariv faktor. Hronični stres dovodi do dugotrajno povišenih nivoa kortizola, što potiskuje imunološki odgovor ćelija i čini organizam podložnijim bakterijskim infekcijama. (5) Studija precizira dva mehanizma: stres stimuliše simpatički nervni sistem i aktivira osovinu hipotalamus–hipofiza–nadbubreg, što dovodi do oslobađanja kortizola. Ovaj hormon u hroničnoj fazi narušava imunološku ravnotežu i promoviše proinflamatorne citokine poput IL-1β i IL-6, čime pogoduje napredovanju upale u parodontalnom tkivu. (6, 7)
Paradentoza (parodontopatija) napreduje polako, pa ukoliko primetite neki od sledećih simptoma, obavezno se javite stomatologu.
Krvarenje desni pri pranju zuba ili upotrebi konca jedan je od najranijih i najprepoznatljivijih znakova. Zdrave desni ne krvariti. Istovremeno, desni počinju da se povlače od vrata zuba, što daje utisak da su zubi „duži” nego ranije. Ovo povlačenje izlaže osetljivi koren zuba i povećava rizik od karijesa na korenima.
Mnogi pacijenti opisuju neprijatan osećaj trnjenja, peckanja ili bolne desni, posebno na dodir i pri konzumiranju hladnih ili toplih napitaka. Ovaj simptom ukazuje na aktivnu upalu u tkivu desni.
Kako bolest napreduje i dolazi do resorpcije alveolarne kosti, zubi gube oslonac i postaju klimavi. U početku to može biti jedva primetno, ali je jasan znak da bolest odmiče i da je neophodna hitna stomatološka intervencija.
Halitozis (loš zadah) koji ne prolazi uprkos redovnoj higijeni često je posledica bakterija koje se razmnožavaju u parodontalnim džepovima. Ove bakterije produkuju sumporna jedinjenja neprijatnog mirisa. Ako standardne mere oralne higijene ne rešavaju problem zadaha, to je razlog za posetu stomatologu.
Paradentoza se ne razvija odjednom – ona prolazi kroz nekoliko jasno prepoznatljivih faza, od kojih svaka ostavlja specifičan trag na tkivima koja drže zube. Razumevanje načina na koji se bolest manifestuje pomaže da se na vreme prepozna stepen oštećenja i odabere odgovarajući pristup lečenju. Od početne upale desni do potpunog gubitka zuba, svaki korak nosi sa sobom konkretne promene koje ne bi trebalo ignorisati.
Gingivitis je početna, reverzibilna faza upale ograničena isključivo na meko tkivo desni. Desni su crvene, otečene, sklonije krvarenju, ali kost i vezivno tkivo još nisu zahvaćeni. U ovoj fazi bolest je potpuno izlečiva odgovarajućom higijenom i stomatološkim čišćenjem.
Kada upala napreduje ispod linije desni, dolazi do odvajanja desni od površine zuba i formiranja prostora između zuba i desni, parodontalnih džepova. Ovi džepovi postaju idealno stanište za anaerobne bakterije koje ne mogu preživeti u kontaktu s kiseonikom. Normalna dubina sulkusa iznosi 1–3 mm; dubina veća od 4 mm smatra se parodontalnim džepom koji zahteva lečenje.
Progresivna upala uzrokuje resorpciju alveolarne kosti i povlačenje desni prema vrhu korena. Korenovi zuba postaju vidljivi, a zubi vizualno duži. Ogoljeni korenovi nisu zaštićeni caklinom pa su izuzetno osetljivi na temperaturne i hemijske nadražaje.
U terminalnoj fazi, gubitak kosti i vezivnog tkiva dostigne nivo na kome zubi ne mogu biti zadržani. Ispadanje zuba nije samo estetski problem – ono uzrokuje poremećaje žvakanja, promene u artikulaciji, dalji gubitak kosti i ubrzano starenje lica usled kolapsa tkiva. Paradentoza je i danas vodeći uzrok gubitka zuba kod odraslih širom sveta.
Paradentoza napreduje postepeno, kroz jasno definisane faze: od reverzibilne upale desni do ireverzibilnog gubitka kosti i zuba. Što ranije se faza prepozna, veće su šanse za uspešan ishod.
Gingivitis predstavlja upalu ograničenu na desni bez zahvatanja kosti ili parodontalnog ligamenta. Desni su crvenije i otečenije od normalnih, lako krvare, ali nema ireverzibilnog gubitka tkiva. Ovo je jedina faza parodontopatije u kojoj je bolest potpuno reverzibilna, pa dosledna oralna higijena i profesionalno čišćenje kod stomatologa dovoljni su za potpun oporavak.
U ranoj fazi periodontitisa dolazi do prvog zahvatanja kosti i vezivnog tkiva. Parodontalni džepovi dostižu dubinu od 3–4 mm, a rentgenski snimak može pokazati početnu horizontalnu resorpciju alveolarne kosti. Simptomi su još uvek blagi, ali gubitak tkiva je već ireverzibilan. Lečenje u ovoj fazi može zaustaviti napredovanje i očuvati ostalo tkivo.
Parodontalni džepovi su duboki 4–6 mm, a gubitak kosti je vidljiv i klinički i radiografski. Zubi mogu pokazivati blagu pokretljivost. Pacijenti često osećaju osetljivost zuba, povremeni bol i primetno povlačenje desni. Lečenje zahteva skaliranje i planiranje korena, a u nekim slučajevima i hirurške procedure.
U uznapredovaloj fazi džepovi prelaze 6 mm, gubitak kosti je ekstenzivan, a zubi su vidno klimavi. Bez agresivnog lečenja, koje uključuje hirurgiju i potencijalno transplantaciju kosti, dolazi do gubitka zuba. Ova faza može biti praćena bolom, apscesom i sistemskim simptomima usled hronične bakterijemije.
U zavisnosti od faze napredovanja paredentoze, različiti su i pristupi lečenja, ali i ishod i uspešnost lečenja.
Osnova lečenja paradentoze je nekirurška terapija: skaliranje i planiranje korena (SRP). Ovim postupkom stomatolog ili parodontolog mehaničkim instrumentima uklanja plak i kamenac sa površine zuba i korenova, čak i duboko unutar parodontalnih džepova. SRP donosi umerenu korist i preporučuje se kao standardna metoda za lečenje hroničnog periodontitisa. (8) Istraživanje potvrđuje da skaliranje sa planiranjem korena, primenjeno uz uputstva za oralnu higijenu, dovodi do značajnog poboljšanja parodontalnih parametara u roku od tri meseca. (9) Kada su džepovi dublji od 5 mm, efikasnost mehaničke terapije se smanjuje, pa se preporučuju adjuvantni lokalni antibiotici.
Kada nekirurška terapija nije dovoljna, najčešće kod dubokih džepova i ekstenzivnog gubitka kosti, pristupa se hirurškim procedurama. Najčešće se koristi „flap” hirurgija (operacija odizanja režnja), koja hirurgu omogućava direktan pristup korenovima i kosti radi temeljitijeg čišćenja i korekcije anatomskih defekata. Hirurška intervencija može doneti veću redukciju dubine džepova nego samo skaliranje, posebno u dubokim lokalizacijama.
U slučajevima značajnog gubitka alveolarne kosti, primenjuju se procedure regenerativne parodontologije. Transplantacija kosti (koštani graft) pomaže u popunjavanju koštanih defekata, dok transplantacija desni (vezivni graft) može pokriti ogoljene korenove i povratiti adekvatnu debljinu gingive. Ove procedure poboljšavaju i funkcionalne i estetske rezultate lečenja, ali zahtevaju pažljiv odabir pacijenata i post-operativno praćenje.
Uvek je bolje sprečiti nego lečiti, zato pratite uputstva stomatologa da biste sprečili pojavu paradentoze.
Svakodnevno pranje zuba mekim četkicama najmanje dva puta dnevno, kombinovano s upotrebom konca ili interdentalne četkice, uklanja plak pre nego što se mineralizuje u kamenac. Ovo je najvažnija preventivna mera dostupna svakome – i najefikasnija.
Profesionalno čišćenje zuba kod stomatologa preporučuje se najmanje dva puta godišnje, a kod pacijenata s povećanim rizikom i češće. Stomatolog može na rutinskom pregledu otkriti rane znake gingivitisa ili paradentoze i reagovati pre nego što dođe do ireverzibilnih promena.
Uravnotežena ishrana bogata vitaminima C i D, kalcijumom i antioksidansima podupire zdrave desni i jak imunološki odgovor. Vitamin C neophodan je za sintezu kolagena, proteina koji čini 60% gingivalnog tkiva, 70–80% parodontalnog ligamenta i čak 90% matriksa alveolarne kosti. (10)
Naučni dokazi sve više ukazuju na pozitivan doprinos suplementacije kolagenom zdravlju parodontalnih tkiva. Randomizovana kontrolisana studija pokazala je da su pacijenti, koji su pored profesionalnog mehaničkog uklanjanja plaka koristili specifične peptide kolagena, imali značajno manje aktivnih mesta krvarenja pri sondriranju u poređenju s placebo grupom: 3,0% nasuprot 9,4%. Ovo sugeriše da kolagen kao suplement može biti vredan dopunski alat u upravljanju parodontalnom upalom.
Posebno je istaknuta uloga ribljeg (morskog) kolagena. Riblji kolagen bogat je tipom I kolagena, koji je dominantan u gingivi i parodontalnom ligamentu, a odlikuje se visokom bioraspoloživošću jer su kolagenske frakcije hidralizovane i brže se apsorbuju u odnosu na goveđe ili svinjske. Klinička studija pokazala je statistički značajno poboljšanje parodontalnih parametara: smanjenje dubine džepova i gubitka vezivnog tkiva, primenom membrane od ribljeg kolagena u lečenju intrakosnih defekata. (11) Ako vam je stomatolog postavio dijagnozu paradentoze, ili ako imate genetsku predispoziciju ili faktore rizika, razgovor s lekarom o suplementaciji kolagenom može biti korak u pravom smeru.
Periodontalna tkiva nisu samo „desni” – to je složeni ekosistem vezivnog tkiva, kolagenih vlakana, kosti i ligamenata koji zajedno drže vaše zube na mestu. Kolagen nije samo strukturni protein: on aktivno učestvuje u obnovi, zarastanju i integritetu ovih tkiva. Bez dovoljnih kolagenskih rezervi, oporavak desni i kosti je usporen, a tkiva ostaju podložna daljem oštećenju.
ElastIQ riblji kolagen formulisan je na bazi ribljeg kolagena tipa I visoke čistoće. Ovaj izvor odabran je s razlogom: peptidi ribljeg kolagena imaju nisku molekulsku masu i visoku bioraspoloživost, što znači da se efikasno apsorbuju i dolaze tamo gde su potrebne, do gingivalnog i parodontalnog tkiva. Kolagen tipa I je upravo onaj koji dominira u gingivi (60%) i parodontalnom ligamentu (70–80%), pa suplementacija sa ovim tipom direktno podupire tkiva koja su kod paradentoze najugroženija. (10)
Redovna upotreba ElastIQ ribljeg kolagena može doprineti:
ElastIQ riblji kolagen idealan je izbor i kao podrška tokom i nakon stomatološkog lečenja paradentoze, i kao dugoročna preventivna mera za sve koji žele da zaštite zdravlje zuba i desni.
Početak paradentoze obično se manifestuje kao gingivitis: crvenilo, otok i krvarenje desni bez bolova. U ovoj fazi kost i vezivno tkivo još nisu zahvaćeni. Ukoliko se gingivitis ne tretira, upala se širi ispod linije desni i prelazi u periodontitis sa ireverzibilnim gubitkom tkiva.
Gingivitis je potpuno reverzibilan. Kad paradentoza pređe u periodontitis, ireverzibilni gubitak kosti i vezivnog tkiva ne može se u potpunosti povratiti, ali se bolest može zaustaviti i kontrolisati odgovarajućim lečenjem i dobrom higijenom. Cilj terapije nije izlečenje u apsolutnom smislu, već stabilizacija bolesti i očuvanje preostalih zuba.
Povlačenje desni može biti lokalizovano (zahvata jedan ili nekoliko zuba) ili generalizovano (zahvata većinu zuba). Lokalizovano povlačenje češće je uzrokovano agresivnim pranjem zuba ili anatomskim faktorima, dok je generalizovano povlačenje tipičniji znak uznapredovale paradentoze.
Desni se ne mogu spontano „vratiti” na prethodni nivo nakon što je došlo do povlačenja i gubitka kosti – to je ireverzibilan proces. Profesionalno čišćenje može smanjiti upalu i spriječiti dalje povlačenje, ali ne vraća izgubljeno tkivo. Za pokriće ogoljenih korenova neophodne su hirurške procedure – transplantacija vezivnog tkiva.
Za prosečnog odraslog pacijenta s normalnim prostorima između zuba, konac i interdentalna četkica podjednako su efikasni. Kod pacijenata s parodontalnim džepovima, proširenim interdentalnim prostorima ili implantima, interdentalna četkica odgovarajuće veličine može biti efikasnija jer bolje čisti složenije površine. Stomatolog ili higijenas može preporučiti pravu veličinu i tehniku za vaš slučaj.
Određeni stepen krvarenja i nelagodnosti normalan je neposredno nakon skaliranja, planiranja korena ili hirurške intervencije. Ukoliko krvarenje traje duže od 24 sata, postaje obilnije ili prati ga jak bol i otok, neophodno je kontaktirati stomatologa. Ovo može ukazivati na infekciju ili komplikaciju koja zahteva pažnju.
U prvoj godini nakon aktivne terapije parodontalni pacijenti se standardno kontrolišu svakih tri meseca. To je tzv. faza potporne parodontalne terapije (SPT). Zavisno od odgovora na lečenje i faktora rizika, frekvencija pregleda se kasnije može prilagoditi – obično na svakih četiri do šest meseci. Redovnost kontrola ključna je za dugoročan uspeh terapije.
Aktivna paradentoza mora biti stavljena pod kontrolu pre postavljanja krunica, vinila ili bilo kakve protetske nadogradnje. Rad na nezdravljim desnima ne samo da kompromituje estetski rezultat već i ubrzava dalje propadanje tkiva. Nakon uspešno sprovedenog parodontalnog lečenja i stabilizacije bolesti, protetske i estetske intervencije su potpuno moguće i dugoročno predvidive.
[1] Trindade D, Carvalho R, Machado V, Chambrone L, Mendes JJ, Botelho J. (2023). Prevalence of periodontitis in dentate people between 2011 and 2020: A systematic review and meta-analysis. Journal of Clinical Periodontology, 50(5):604–626. https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/jcpe.13769
[2] Newman MG i sar. Periodontal Diseases – Polymicrobial Diseases. NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK2496/
[3] Laine ML i sar. Genetic Factors and the Risk of Periodontitis Development: Systematic Review, 71,531 participants. PMC. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC5424192/
[4] Botelho J i sar. (2025). Periodontitis and systemic diseases: insights into the correlation, mechanisms, and clinical implications. PMC. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC13013007/
[5] Peruzzo DC i sar. (2018). Stress, salivary cortisol and periodontitis: A systematic review and meta-analysis. Journal of Psychosomatic Research. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0003996918305375
[6] BMC Oral Health (2025). The impact of psychological stress on salivary cortisol levels in periodontitis patients: a case-control study. https://link.springer.com/article/10.1186/s12903-024-05017-8
[7] Portland Press / Clinical Science (2025). Chronic stress and the IL-10-mediated immunoregulatory loop in the pathogenesis of periodontitis. PMC. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC12751072/
[8] Smiley CJ i sar. (2015). Systematic review and meta-analysis on the nonsurgical treatment of chronic periodontitis by means of scaling and root planing with or without adjuncts. JADA, 146(7). https://jada.ada.org/article/S0002-8177(15)00346-3/fulltext
[9] NCBI Bookshelf (2016). Dental Scaling and Root Planing for Periodontal Health: A Review of the Clinical Effectiveness, Cost-effectiveness, and Guidelines. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK401539/
[10] Oral Health Group (2021). Dentistry Meets the Collagen Trend: Guidelines for Clinical Practice. https://www.oralhealthgroup.com/features/dentistry-meets-the-collagen-trend-guidelines-for-clinical-practice/
[11] Santosh Kumar BB i sar. (2013). Evaluation of a bioresorbable collagen membrane of fish origin in the treatment of periodontal intrabony defects. Dental Research Journal, 10(2):225–231. https://doaj.org/article/9c3c303aed5843a58f1cab7e5cb121d7
[12] Shiraishi N i sar. (2022). Impact of a Specific Collagen Peptide Food Supplement on Periodontal Inflammation in Aftercare Patients – A Randomised Controlled Trial. PMC / Nutrients. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC9658266/
