Skoro svako se bar jednom u životu probudio sa osećajem da ga celo telo boli. Nekada je razlog očigledan – naporan trening, dug put ili nespretan pokret – pa tegoba brzo prolazi. Ali kada tegobe potraju nedeljama, kada se sele sa ramena na kukove i kada im se pridruže umor i nesanica, važno je razumeti šta se dešava. Mišićno-koštana oboljenja vodeći su razlog invaliditeta u svetu (1). U nastavku objašnjavamo kako dolazi do bolova u mišićima i kostima, po čemu se razlikuju od fibromialgije, koji su njihovi simptomi, uzroci i lečenje, i kako da ih predupredite.
Tegoba koja potiče iz mišićno-koštanog sistema retko je oštra i precizno lokalizovana. Najčešće se opisuje kao tup, dubok ili stežući osećaj koji je teško pokazati prstom. Razlog je anatomski: receptori u mišićima, tetivama i periostu (opni koja pokriva kost) slabije su zastupljeni i drugačije povezani sa kičmenom moždinom nego oni u koži, pa mozak takav signal razliva na širu površinu i često ga projektuje na susedne regije (2).
Ovakve bolove treba razlikovati od uobičajene upale mišića posle treninga. Odloženi mišićni bol (poznat kao „groznica” ili DOMS) razvija se 12 do 24 sata nakon neuobičajenog napora i spontano se povlači za tri do pet dana. Osetljivost na dodir i istezanje je izražena, ali vas ne budi noću i ne ostavlja posledice (3). Nasuprot tome, hronične tegobe traju duže od tri meseca, ne popuštaju odmorom i često su rasprostranjene celim telom.
Prateći simptomi ovakvo stanje čine posebno iscrpljujućim:
Bolovi u mišićima i kostima se javljuju zbog oštećenja tkiva kog kod fibroialgije nema i češće se javljaju. Zato treba biti pažljiv u zaključcima pta je kod nas prisutno.
Fibromialgija je hronični sindrom rasprostranjenog bola koji pogađa oko 2 do 4% populacije, dominantno žene srednjih godina (4). Ključna razlika u odnosu na uobičajene mišićno-koštane tegobe jeste u tome da kod fibromialgije ne postoji oštećenje tkiva koje bi objasnilo intenzitet tegoba. Nalazi krvi, rendgen i magnetna rezonanca su uredni, a problem leži u načinu na koji centralni nervni sistem obrađuje signale – u pojavi koja se naziva centralna senzitizacija. Prag tolerancije je snižen, pa se i normalni nadražaji, poput pritiska prsta, doživljavaju kao neprijatni (5).
Kod fibromialgije tegobe u mišićima su simetrične i rasprostranjene celim telom – prisutni iznad i ispod pojasa, sa obe strane tela i duž kičme, i traju najmanje tri meseca. Uz njih idu i drugi simptomi: izražen umor, neosvežavajući san i takozvana „fibro-magla”, a često i sindrom iritabilnog creva, migrene i preosetljivost na svetlost, zvuk i hladnoću (4, 6).
Praktična razlika je sledeća: kod povrede, zapaljenja ili prenaprezanja tegoba ima jasnu adresu i pojačava se pokretom tog dela tela. Kod fibromialgije mesto bolova se menja, prisutni su svuda pomalo i praćeni simptomima koji nemaju veze sa lokomotornim aparatom. Zato se dijagnoza postavlja na osnovu detaljne anamneze i isključivanja drugih bolesti, a ne na osnovu jednog testa (5).
Ne postoji jedan odgovor na pitanje šta izaziva bolove u lokomotornom sistemu. Uzroci se svrstavaju u nekoliko grupa, a najčešće se radi o kombinaciji mehaničkog opterećenja, upale i starenja. Najčešći uzrok bola pritom se razlikuje od uzrasta do uzrasta.
Direktna povreda je najlakše prepoznatljiv uzrok. Uganuće nastaje kada se ligament rastegne preko elastične granice, istegnuće kada strada mišić ili tetiva, a cepanje mišićnih vlakana daje naglu, oštru senzaciju praćenu hematomom i gubitkom snage. Prelomi izazivaju izraženu tegobu koja se pojačava pri svakom opterećenju. Posebnu grupu čine povrede od ponavljajućih naprezanja, poput tendinitisa ili sindroma karpalnog tunela, kod kojih tkivo strada od hiljada mikro-opterećenja, a ne od jednog jakog udarca. Ako se povreda ne izleči do kraja, ožiljno tkivo ostaje manje elastično i postaje mesto na kome se tegobe iznova vraćaju.
Prenapregnutost mišića nastaje kada mišić radi duže nego njegova energetska rezerva dozvoljava, dolazi do nakupljanja metaboličkih produkata, lokalnog grča i sužavanja krvnih sudova. Nastaje začarani krug u obliku samoodržavajuće petlje: grč smanjuje dotok krvi, slabija cirkulacija izaziva bolove, a oni dodatno pojačavaju grč (2). Tako nastaju osetljive tačke u mišićima vrata, ramenog pojasa i slabina, izuzetno česte kod ljudi koji sate provode za računarom.
Mišićno tkivo se obnavlja u pauzi, ne tokom rada. Ako period oporavka izostane – zbog prečestih treninga ili fizički zahtevnog posla bez dana odmora – mikrooštećenja se sabiraju brže od tempa regeneracije, pa se mišići brzo umaraju i pri manjim naporima. Kvalitetan san je pritom nezamenljiv, jer se najveći deo hormona rasta, ključnog za obnovu tkiva, luči tokom dubokih faza sna. Manjak sna istovremeno snižava prag tolerancije, pa umorna osoba isti nadražaj doživljava kao znatno neprijatniji.
Zapaljenske i degenerativne bolesti zglobova najčešći su razlog tegoba koje dugo traju. Kod osteoartroze, najrasprostranjenije od svih degenerativnih bolesti zglobova, dolazi do postepenog propadanja hrskavice uz blagu, ali trajnu upalu sinovijalne opne; tegobe se pojačavaju pri opterećenju, popuštaju u mirovanju i praćeni su kratkom jutarnjom ukočenošću (7). Reumatoidni artritis je autoimuna bolest kod koje imuni sistem napada sopstvenu zglobnu ovojnicu – tegobe su simetrične, zahvataju sitne zglobove šaka i stopala, a ukočenost ujutru traje duže od sat vremena (8). Giht nastaje taloženjem kristala mokraćne kiseline u zglobovima i izaziva napade munjevitog, izuzetno jakog bola, najčešće u palcu stopala, uz crvenilo i otok (9). U ovu grupu spadaju i burzitisi, tendinitisi i sistemske bolesti vezivnog tkiva.
Posle 30. godine gustina koštanog tkiva i mišićna masa počinju polako da opadaju, a proces se ubrzava posle 50. godine, naročito kod žena nakon menopauze. Gubitak mišićne mase i snage (sarkopenija) smanjuje sposobnost mišića da amortizuje opterećenje, pa se ono prenosi direktno na zglobove i skelet (10). Paralelno, sinteza kolagena – proteina koji čini oko 90% organskog matriksa koštanog tkiva i osnovu hrskavice i tetiva – opada, zbog čega tkiva postaju kruća, podložnija oštećenju i sklonija zapaljenju u zglobovima.
Lokomotorni sistem je voema složen, bolovi se javljaju na različitim mestima, različitog su intenziteta i porekla.
Tegoba koštanog porekla je duboka, prodorna i „iznutra”, prisutna i u miru i noću, i ne menja se promenom položaja tela. Sreće se kod preloma, stresnih fraktura, osteoporoze sa mikroprelomima pršljenova, kod nedostatka vitamina D i, ređe, kod infekcija ili tumora.
Mišićne tegobe su razlivene, praćene zategnutošću i slabošću, a pojačavaju se pri kontrakciji i istezanju zahvaćenog mišića. Često se javljaju i grčevi. Razlozi sežu od prenaprezanja do virusnih infekcija, poremećaja elektrolita i neželjenih dejstava lekova.
Ovde su tegobe vezane za pokret i lokalizovane na jednu tačku ili liniju. Prate ih otok, crvenilo, osećaj „škripanja” i ograničena pokretljivost. Tipične su za artritis i artrozu, ali i za tendinitise (na primer teniski lakat) i za nestabilnost nakon istegnutog ligamenta.
Iako je konačna procena na lekaru, kod razlikovanja bolova nekoliko orijentira pomaže:
Preporučuje se konsultacija sa lekarom ako tegobe traju duže od dve nedelje, ako se pogoršavaju uprkos odmoru ili vas bude noću. Ako vas boli i dok mirujete, ne odlažite pregled. Hitno se javite ako uz bolove primetite ove alarmantne simptome:
Važno je ne odlagati pregled, i to upravo zato što se rano prepoznate bolesti zglobova lako stavljaju pod kontrolu, dok zanemarene godinama tiho napreduju.
Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom i kliničkog pregleda, dok dopunske metode služe za potvrdu. Lekara će zanimati kada je došlo do pojave bolova, gde su tačno, šta ih pogoršava, koliko traje jutarnja ukočenost, koji ih simptomi prate i koje lekove uzimate. Sledi pregled sa procenom obima pokreta, snage, stabilnosti zglobova i osetljivosti na palpaciju.
Laboratorijske analize obično obuhvataju sedimentaciju i CRP, krvnu sliku, kreatin-kinazu (enzim koji raste kod oštećenja mišića), vitamin D, kalcijum, hormone štitaste žlezde, mokraćnu kiselinu i, po potrebi, reumatoidni faktor i anti-CCP antitela – markere koji pomažu da se prepoznaju autoimune bolesti. Od slikovnih metoda koriste se rendgen, ultrazvuk (tetive, burze, izliv), magnetna rezonanca (meka tkiva i rani zapaljenski procesi) i denzitometrija za procenu gustine koštanog tkiva.
Izbor metode zavisi od toga šta je izazvalo tegobe i koliko je stanje ozbiljno. Kod akutnih i blagih slučajeva dovoljni su odmor, hlađenje i nekoliko dana pauze, dok hronična stanja zahtevaju kombinovani pristup u kome pokret ima centralnu ulogu (11).
Osnova lečenja hroničnih tegoba lokomotornog sistema. Obuhvata kineziterapiju, manuelnu terapiju, elektroterapiju, terapiju ultrazvukom i laserom, kao i primenu toplote ili hladnoće. Cilj nije samo ublažavanje bolova, već i povratak normalnog obrasca kretanja.
Koriste se za kontrolu simptoma i lakšu rehabilitaciju. Paracetamol se propisuje kod blažih tegoba, mada je njegov efekat kod osteoartroze skroman (12), dok nesteroidni antiinflamatorni lekovi deluju i na bolove i na upalu, ali nose rizik od gastrointestinalnih i kardiovaskularnih neželjenih dejstava, pa ih ne treba uzimati na svoju ruku duže od nekoliko dana.
Program se pravi individualno, jača mišiće koji štite zglobove i napreduje postepeno: vežbe obima pokreta, izometrijsko jačanje, pa vežbe sa otporom i ravnotežom. Redovne fizičke aktivnosti dokazano smanjuju intenzitet bolova i poboljšavaju funkciju kod hroničnih stanja (11).
Manuelne tehnike opuštaju prenapregnute grupe mišića, poboljšavaju lokalnu cirkulaciju i smanjuju napetost. Dokazi govore u prilog kratkoročnom olakšanju kod uobičajenih mišićno-koštanih tegoba, pa je masaža korisna dopuna, ali ne i zamena za aktivnu terapiju (13).
Zanemarivanje bolova retko prolazi bez posledica. Vremenom dolazi do hronifikacije – nervni sistem „nauči” da signalizira opasnost i kada oštećenja više nema. Zbog izbegavanja pokreta razvija se kontraktura i trajno smanjenje obima pokreta, a mirovanje ubrzava gubitak mišićne mase, čime zglobovi ostaju bez zaštite. Kod neprepoznate upale moguće je nepovratno oštećenje hrskavice i deformacija u zglobovima, a kod neotkrivene osteoporoze prelomi pri minimalnoj traumi. Ne treba zaboraviti ni posledice po psihu: osobe sa hroničnim bolovima znatno češće imaju nesanicu, anksioznost i depresiju, a te tegobe zauzvrat pojačavaju doživljaj bola.
Kao i sve, i bolovi u mišićima i kostima se mogu preduprediti i kontrolisati zdravim navikama, izbalansiranom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću.
Za očuvanje mišićne mase preporučuje se unos od najmanje 1,0 do 1,2 g proteina po kilogramu telesne mase dnevno, a kod starijih osoba i više (14). Skeletu su neophodni kalcijum i vitamin D, čija kombinacija smanjuje rizik od preloma (15), dok magnezijum učestvuje u više od 300 enzimskih reakcija, uključujući opuštanje muskulature (16). Vitamin C je neizostavan – bez njega enzimi koji stabilizuju kolagensku trostruku spiralu ne mogu da rade (17). U tanjiru to znači: riba, jaja, mlečni proizvodi, mahunarke, orašasti plodovi, tamnozeleno lisnato povrće i voće bogato vitaminom C.
Duvanski dim sužava krvne sudove i smanjuje dotok kiseonika do mišića, koštanog tkiva i intervertebralnih diskova, usporava zarastanje preloma i podstiče sistemsku upalu preko povećanog oslobađanja proinflamatornih citokina. Pušači znatno češće imaju bolove u leđima od nepušača (18), a pušenje je jedan od najbolje dokumentovanih faktora rizika za nastanak reumatoidnog zapaljenja u zglobovima (19).
Cilj je kontinuitet, ne intenzitet. Dobro se pokazuju: dnevna šetnja od 30 minuta, plivanje i vežbe u vodi, koje rasterećuju zglobove uz blag otpor, vožnja bicikla, joga i pilates za mobilnost i stabilnost trupa, vežbe snage sa sopstvenom težinom ili elastičnim trakama dva puta nedeljno, i istezanje nakon svakog treninga, koje opušta preopterećena vlakna. Sve fizičke aktivnosti treba prilagoditi trenutnom stanju i pojačavati postepeno, jer prebrz start lako izazove nove bolove.
Ekran postavite u visini očiju, stopala oslonite celom površinom na pod, a kičmu naslonite na naslon stolice. Pri sedelačkom radu ustanite i prošetajte na svakih 45 do 60 minuta, jer dugo sedenje u istom položaju opterećuje diskove u leđima. Teret podižite iz čučnja, sa savijenim kolenima i ispravljenim leđima, držeći ga uz telo. Nosite obuću sa dobrom potporom svoda stopala i izbegavajte dugotrajno stajanje u mestu.
Kada ishranom ne uspevate da obezbedite sve gradivne materije, suplementacija postaje logičan korak. Pošto je kolagen osnovni gradivni protein skeleta, hrskavice, tetiva i ligamenata, a njegova sinteza opada sa godinama, sve veća pažnja posvećuje se kolagenskim peptidima i kofaktorima neophodnim za njihovu ugradnju.
ElastIQ je dijetetski suplement na bazi peptida prečišćenog hidrolizovanog ribljeg kolagena, u obliku praška za pripremu napitka, sa 5 g kolagenskih peptida po kesici. Riblji kolagen je dominantno tipa I – upravo onog koji je najzastupljeniji u koštanom tkivu, tetivama i koži – a zbog male molekulske mase peptidi se brzo i lako apsorbuju.
Ono što ElastIQ izdvaja jeste to da u jednoj dozi objedinjuje kolagen i kofaktore neophodne za njegovu sintezu: vitamin C iz ekstrakta acerole, koji doprinosi normalnom stvaranju kolagena za normalnu funkciju hrskavice i koštanog tkiva (17), cink, koji doprinosi održavanju normalnog skeleta, vitamin E koji štiti ćelije od oksidativnog stresa, biotin i ekstrakt đumbira. Meta-analize pokazuju da kolagenski peptidi mogu doprineti smanjenju simptoma kod degenerativnih promena u zglobovima (20), povoljno uticati na mineralnu gustinu skeleta kod žena u postmenopauzi (21) i ublažiti bolove u zglobovima povezane sa fizičkim naprezanjem (22).
Uzima se jednom dnevno, rastvoren u pola čaše vode, a najbolji efekat se postiže primenom tokom tri do šest meseci. Važno je znati da dodaci ishrani ne mogu zameniti raznovrsnu ishranu i zdrav način života, niti terapiju koju je propisao lekar.
Uzroci su najčešće preopterećenje i nedovoljan oporavak, povrede, zapaljenskih i degenerativnih promena u zglobovima i starenja praćenog gubitkom mišićne i koštane mase. Kod jednog dela pacijenata razlog je poremećena obrada signala u nervnom sistemu, kao kod fibromialgije (5).
Zabrinjavaju tegobe koje traju duže od dve nedelje, koje vas bude noću, koje prati otok i crvenilo uz temperaturu, kao i one udružene sa gubitkom telesne mase, slabošću ili utrnulošću ekstremiteta. Ako vas boli toliko da ne možete da se oslonite na nogu ili ruku posle povrede, pregled je hitan.
Prelazak u hronično stanje, smanjen obim pokreta, gubitak snage u mišićima, oštećenje hrskavice i deformacije u zglobovima, veći rizik od padova i preloma, kao i nesanica, anksioznost i depresija.
Mogu. Dugotrajan stres održava muskulaturu u povišenom tonusu, remeti san i menja rad osovine hipotalamus–hipofiza–nadbubreg, čime se snižava prag tolerancije i pojačavaju zapaljenski procesi (23). Zato tehnike opuštanja i higijena sna nisu dodatak, već deo lečenja bolova.
Najčešće nedostatak vitamina D, koji daje difuzne bolove u skeletu i mišićnu slabost (24), zatim magnezijuma, čiji manjak izaziva grčeve i napetost (16), pa kalcijuma, vitamina C (17) i vitamina B12, koji daje utrnulost i tegobe nervnog porekla (25). Vredi proveriti i štitastu žlezdu, jer i njene bolesti daju mišićne bolove.
Zavisi od toga šta ih je izazvalo. Tegobe posle povrede ili prenaprezanja najčešće se u potpunosti povlače. Kod degenerativnih i autoimunih bolesti cilj je kontrola simptoma, usporavanje napredovanja i očuvanje funkcije – a uz pravovremenu terapiju bolovima se danas može dobro upravljati.
Ne postoji jedna metoda koja odgovara svima. Najbolje rezultate daje kombinovani pristup: prilagođena fizička aktivnost i fizikalna terapija kao okosnica (11), lekovi koji ublažavaju bolove kada su potrebni, korekcija ishrane i navika i rad na kvalitetu sna.
Suplementacija ne zamenjuje terapiju, ali može popuniti nutritivne praznine koje doprinose tegobama. Vitamin D i kalcijum imaju dokazanu ulogu u zdravlju skeleta (15), dovoljan unos proteina štiti mišiće i njihovu snagu (14), a kolagenski peptidi u kombinaciji sa vežbama snage povoljno utiču na mišićnu masu i snagu (26) i mogu ublažiti tegobe u zglobovima (20).
